POVRATAK STAROME SOLINU – PETROVAČE (3) – Blago od smokava
SOLINSKA KRONIKA 325, 15. rujna 2021.
Piše: Marija GRUBIŠIĆ
Snimio: Jakov TEKLIĆ
– Od sredine šestog kad počmu prve petrovače, pa sve do konca devetoga ima u nas smokava, uz petrovače i zimjače, bilice, mletkinje, poljarice, cvitenjače, odnosno drugi rod na petrovači, meni je ta smokva još i slađa.
Sadija san ja i višnje, trišnje, barakokule, mendule, kruške, ali najbolje opstanu smokve, zemlja od svih najbolje jubi smokvu – potvrđuje još jednon
U Pere Podruga i njegovih, matere i oca, Ivanke i Jerka, svega blaga od smokava!
Friške smokve, suve smokve, smokovača, marmelada od smokava, sve to lipo servirano, da možemo kušat, a i slikat.
– Ove friške smokve su ti drugi plod petrovače, cvitenjača, a ova marmelada ti je od prvih petrovača, a smokovaču radimo od suvi smokava i ne stavljamo cukra jer smokva ima cukra kol’ko ‘oćeš.
U ovoj smokovači kako mi radimo je loza podloga, u nju moraš stavit puno suvi smokava, više od po’ kila jih moraš narizat, za razliku od orahovice, recimo, di ti je dovoljno stavit jedno 12 oraja.
Šta se tiče smokovače ćaća i ja to radimo, jedino još dodamo u te izrizane smokve malo soka od limuna i ništa više ne stavljamo. Onda to tako stoji u toj tegli od deset litara, jedno dva, tri miseca, i filtriraš to nekoliko puta.
Prava rakija i marmelada
A, ako ćeš baš radit pravu od suvih smokava, onda ti je ljudi prvo samliju, fermentiraju je i peku rakiju odma direktno iz smokve – objašnjava nan Pere stručno proces dok nan gospođa Ivanka pojašnjava kako ova marmelada od petrovači koju ona radi nije uopće puno slatka, taman, ima samo sedan posto cukra, malo ruma, malo cimeta, soka od limuna…
– Petrovače su dobre za radit marmeladu jer jih je lakše ogulit, važno je maknit šta više onog bijelog spužvastog dijela, jer se on inače dobro ne ukuva – govori nam Perina mater.
– Predivna je – komentiramo ja i Jakov dok se kućarinon sladimo probajući plodove zemlje i ruku u Podruga, u dvoru njihove obiteljske kuće Priko vode, »u Kukin«, pojašnjava nan Pere kako naši stari nazivaju taj predio Solina.
– Ili moš reć »na vri Poizinke« – tumači dalje naš mladi domaćin i govori kako su se njegovi stari uvik bavili smokvama, a u vrime dida Pere i babe Nevenke, znalo jih je bit i priko tone, baba jih je nosila i na Pazar.
Danas jih ima nešto manje, ali i dalje su Peri jedna od važnijih voćaka.
– Tamo di sadin zemja najviše jubi smokve, govori nan Pere i pokazuje devet mladica toga stabla koje je priprema da jih početkon jedanajestog miseca može posadit na njihove zemlje u Bašinima, na Podvornici, di je su prije dida i baba držali stari vinograd.
– Uglavnon, taj se komad zemlje još odavna »piše« na katastru ka »Gornje masline«, tu su izgleda prvo bile masline, pa su onda naši stari vadili masline i sadili vinograd, pa smo onda mi povadili vinograd i vratili nazad masline. Sve se opet vrti, vidiš li – govori Pere, a onda ide i priča o tome koliko je smokva zdravlja, pa čujem i kako su smokve u maslinovon ulju prava likarija.
U sredini vrtal
– A stabla maslina i smokava bi ostavili samo na kantunima, tu je najmanje smetala, po sredini ti je bija vinograd ili vrtal, negdi u kraju pod zidon bile bi voćke i sad je svaka negdi u mejašu, u kantunu, na vri zida, nema ji nigdi po sredini, govori Pere kako i oko kuće ima jedno pet, šest smokava, tako da šta gori u Bašinima, šta oko kuće uvik ima smokava.
– Od sredine šestog kad počmu prve petrovače, pa sve do konca devetoga ima u nas smokava, uz petrovače i zimjače, bilice, mletkinje, poljarice, cvitenjače, odnosno drugi rod na petrovači, meni je ta smokva još i slađa.
Sadija san ja i višnje, trišnje, barakokule, mendule, kruške, ali najbolje opstanu smokve, zemlja od svih najbolje jubi smokvu – potvrđuje još jednon.
Ima o smokvama, kaže, i puno priča i s babon Nevenkon koja je znala bit jako komična, uvik bi se s njon moglo nasmijat.
– Kad je devedesetih bija rat onda bi se za uzbune išlo uglavnon u susida Ćukušića u konobu, imali su kuću s tri tarace, ostalo ovde okolo su sve bili sa štuketima. I oni bi svi išli tamo, al’ baba bi i pod uzbunon išla brat smokve, ali bi obavezno vezala bili šudar na glavu, tako da oni vidu da ona nema ništa s raton. Tako je to ona mislila… Bilo to ujutro, il’ uvečer, ovisi kad jon je bilo vrime od pazara… Eej, jer smokve ne smu ostat, šta ti je… – sa simpatijama će Pere o babi Nevenki i njenoj upornosti da održi vrtal, voćke…
Smokve s meson
– Sićan se kako bi i kod nas u Klisu – spominje se uto i Perina mater Ivanka – mater od prodanih smokava znala, za Prvi maja na sajmu u Klisu, kupit dva praseta za odgojit i odranila bi jih do Božića… Bilo bi jin uvik jedno 50 – 60 kila kad bi ji kupili… To je tako bilo, prodaj smokve kupi nešto drugo – prisjeća se i Perina mater Ivanka kako je nekoć živija ovaj kraj.
– Kad smo ja i Jerko bili momak i cura, nismo još išli u kuću jedno drugon, nisan još bila došla kod njih, al’ on mene jednu subotu, bija je zimski period, vodija na Pazar di je baba Nevenka prodavala suve smokve.
Smokve dobro posute brašnon, ali crvi izlazu, isplivali vanka… I uto dolazi jedna žena i kaže: »A, gospođo to van je puno crviju, kako možete?«
A baba njoj kaže: »Ženo moja, znaš li ti pošto je meso danas!?«
Sa suvin smokvama bi znalo bit problema, ako jih nisi dobro morba, osušija… ali baba bi se odma snašla, kaže Pero.
U ono vrime bila je relativno niska cijena smokava, danas zna bit i po 40 kuna smokva kad se prodaje na banku, kil smokava je danas kil mesa, a prije je meso puno skuplje bilo… Ali je bilo mesa sa smokvan – smiju se još i danas ovoj anegdoti i babinoj snalažljivosti.
I tako, dok Jakov fotografira mlade smokve u dvoru, Pere nam usput i objašnjava kako jih je najbolje posadit, odnosno zažilit.
– Da bi ti se mladice primile kad rižen gledan koju ću granu odabrat. Uglavnon, nađen neku lipu granu koja mi se svidi, a koja ide na slovo »T«, znači da ima dvi paralelne grane koje staviš u zemlju, da puste korijene, da se zažile, a i iz ove jedne gori da reste dalje smokva. I uvik mi se prime…
Stare posić pa udru mlade
Eno, isprid se stara smokva počela sušit, bila je još stara kad san ja bija dite, ali iz dna već tuku mlade. Sad bi triba gori popilat stare, a pusti odozdala mlade da idu… I na Podovornici smo jih isto bili popilali po tleju, ona ti je ka i maslina, brzo baci mladice.
A, ove mladice šta vidiš one će ti kad jih posadin već za dvi godine bacit plod…
Smokva je opstala, a ove godine nan je gori u Klisu žiložder izija skoro svo slatko drvo, srića maslina i smokva mu nije toliko interesantna, očito.
Znali smo po trista, četristo kila šljiva ubrat, a sad tražimo dvadeset za kupit za pravit marmeladu… – kazuje Pero i naravno priča se neće tu završit, smokve će rest i dalje u Bašinin ili u Kukima jer Pere čuva uspomenu na trude svojih starih, ali i na dobro druženje uz pismu i drage prijatelje.
Tako da nije bilo pitanje bi li, nego oćemo…
– Nema bi li, nego oćemo – kaže Pere i izvadi arambaše koje je spremija upravo za goste na Malu Gospu, poza koje smo i mi došli!
I bilo je baš kako nan je i rečeno: U slast!
