POVRATAK STAROME SOLINU – VUKŠIĆI STIPETINI – Sviraju, pivaju, plešu…
Piše: Marija GRUBIŠIĆ
– Uvik smo ka sustvo bili složni, uvik se feštalo, sviralo i pivalo. I onaj koji bi nan se pridružija uvik bi ga lipo prihvatili, mogla je bit samo još veća fešta – govore nam teta Mila Vukšić i njezina dica, ćer Tanja Rožić i sin Ivica Vukšić Brajo koji žive u Stipetini ili odma uz njih, na zemlji uz stare kuće.
– Naš dida Ive je piva u crkvi i vodija je jedno vrime solinske glazbare. Mater i ćaća nisu pivali, ali su često išli zajedno na plesove i zabave – rado će nan kad je rič o svirci i pismi pripovidit sestra i brat, Tanja i Ivica, po ćaći zvan Brajo.
– Nešto san i ja malo bila u folkloru, ali kad san se zaljubila, onda je bilo gotovo. Ja i moj Brajo smo svugdi išli na plesove, bilo je toga nekoć puno više – prisjeća se s veseljen tih dana i njihova mater, teta Mila Vukšić, dok listamo album sa starin slikama i taman dolazimo do jedne di na jednoj od takvih solinskih plesnjaka odnosno zabava, tanca sa svojin mužen Petron, zvanin Brajo.
– U nas ti skoro svi sviraju, Brajina i Ivankina najstarija ćer Petra, piva i svira klavir, druga jin ćer Marija sad svira saksofon, peta godina je na Akademiji, upisala je i solo pivanje, treća, Domina svira hornu u solinskoj Gradskoj glazbi, a najmlađa Latica ima još vrimena za odlučit se šta će – govori ponosno njihova teta Tanja.
– U moga brata i neviste ti ima jedna singerica i na njoj mali škafetin s frnjokon s kojega visi triangl. To ti je kad dite propuzi da odma može počet svirat. Nisi se ni rodija već te instrument čeka – govori Tanja čija je ćer Karmen također svirala klarinet u Gradskoj glazbi Zvonimir, ali budući da je sad studentica u Zagrebu, sada malo pauzira, kaže Tanja.
– A kad je moj Dominik bija manji i iša na tečaj gitare, to ti je opet posebna priča – nasmijala se odma u startu Tanja.
– Upisala san ga u Split u KUD »Marjan« da nauči svirat gitaru i kako bi bila sigurna da će on to sve odradit, sidila bi i ja tamo i čekala ga dok ne završi sat. A, da ne stojin tamo samo tako profesor je predložija da i ja počnen učit i eto, na kraju je rezultat taj da je mater zasvirala – smije se Tanja koja zajedno s prijateljicon, imenjakinjon Tanjon ima bend »Duo Tanjos«, pa uz gitaru i mandolinu sviraju za razne fešte, a pridruži se i bratu Braji ako on negdi zasvira.
– Kad smo bili kolendrat na Svetoga Stipana u Stipetini, prošlog Božića Dominik nije svira ni piva, ali je sve materi, babi i ujcu pomoga onako lipo organizirat i dočekat pivače i druge kolendare.
Ovo ste slučajno potrefili da se u kvartu ne čuje sviranje ili operno pivanje – dodaje Tanja dok vrtimo dalje album sa starin slikama di Ivica iliti Brajo već odmalena čvrsto drži harmoniku.
– U jednon momentu u kući je ima četiri harmonike, bili su i bubnjevi jer je Petra počela pivat u bendu, onda pianino, mandolina, saksofon… – nabraja Tanja bratov glazbeni arsenal.
– Čin čuje da se prodaje neki instrument on bi ga kupija, a posebno kad je riječ o harmonici – otkriva Tanja.
– I kontarabas san bija kupija. Ne znan ga svirat, ali neka se nađe – nasmija se Brajo, dok nan je u prilog tome Tanja ispričala kako joj je nevista Ivanka rekla da će, ako Brajo kupi još jednu harmoniku, pritvorit je sigurno u ormar.
Šalila se Ivanka ali, ko zna možda i nije.
– U našoj je ulici uvik bilo živo. Kad mi je bija pir bilo je ovde bar dvista ljudi, a kad se Latica rodila Brajo je zva u sebe doma sve prijatelje. To je bilo pisme i svirke ka nikad, ja san mislila balkon će se prosest, nikad to neću zaboravit – prepričava Tanja.
– Sićaš se Tanja kad si nastupila na Glasu Kaštela i osvojila nagradu. Ja san ti bija menađer – podsjeća Brajo sestru na te vesele dane ditinjstva.
– Da jel’ se sićan!? Osvojila san prvu nagradu. Cila ulica me došla gledat. Posli se feštalo, skakalo se i plesalo po stolu, cila ulica je bila na dvoru, načeja se pršut, jilo se, pilo se…
Imali smo i Glas ulice. To je bilo na sredini ulice, tu di je bila funtana, tu je bila pozornica i svak je ima svoj nastup, uglavnon smo bile prijateljica Tihana Blažević i ja, ali pripreme su bile po cili dan, šta će se pivat, šta će se obuć, šta će se posli kuvat… – prepričava Tanja.
Tako se ljudi moji u Stipetinima uvik feštalo, šta god bilo, rođenje, krštenje, pričest, pir, rođendani, mačkare… Uvik se tražija neki razlog, samo da se druži.
– Ma, jednon kad nan se i prasica oprasila nosilo nan je cilo susidstvo darove, ka za na prave babine. Bilo je 12 praščića. Susistvo se udružilo i jednu ogromnu konistru napunilo manistre, cukra, ulja… Stavili unutra babarin, bočicu i dudu ka za prave bebe. Kolonu su predvodile suside, teta Ana Jurić i Ana Blažević… A onda smo mi odma ka domaćini na stol izvadili vina, pršuta samo nek je slavlje – nasmijali su nas Vukšići na kraju ovog druženja, a mi smo jin poželili još puno lipe svirke i pisme u životu i da uvik ostanu ovako vedri i otvorenog srca.
Jer u Stipetini kad god dođete ne možete se osjećat drugačije nego dobrodošlima!
Na guvnu
Poviše starih kuća u Stipetini je guvno.
-Tu smo se mi ka dica igrali, a sada više ljudima služi ka parkiralište – govore Brajo i Tanja.
Na guvnu di se nekoć vršilo žito je još stari toć na koji je sila ovde najmlađa Vukšićka, sedmogodišnja Latica, dok se iza nje vide stare kuće.
Dida Ive, pivač i glazbar
– Naš dida Ive je piva u crkvi, u starin solinskin pivačima, a jedno vrime je vodija i solinsku glazbu. Kad san na poticaj ženinog oca Andrije Podruga počeja pivat u starin pivačima, Ivan Grubišić Šimunov mi je ispriča da jin je moj dida donija nastavak teksta »O prislavna Božja mati«. Oni su valjda pivali do tad samo dvi kitice, a on jin je donija još, sa svin notama, ko će znat di je on to bija iskopa. U staron baulu u potkrovlju bilo je pustih papira, bilo je i nota i knjiga, a kad je umra njegova žena, a naša baba Nikolina, poznatija ka Mika, je izgleda kroz noć sve to bacila – prisjeća se Brajo jedne zgode.
– Baba, jel ostalo šta pisama i zapisa iza dida? – pitala ju je iza didove smrti moja žena Ivanka.
– E, moja ćerce, koliko je tu kartušine bilo, sve san ti ja to pobacala! – odgovorila je baba Mika.
Susidi ka najbliža rodbina
Kad bi se koja cura udavala ili momak iz ulice ženija, pa kad bi došli roditelji na upoznavanje, obavezno bi se pojavile i suside. To bi bilo negdi iza ručka, nakon onog formalnog upoznavanja. Donile bi one darak svekrvi, odnosno punici, poklon toj mladoj ili mladoženji i čitalo bi se pismo, ka neka šaljiva čitaba i naravno, malo bi i nazdravili… – sića se Tanja.
